Razija Čolaković: I rekoh mužu: "Želim da zapamtiš da ja ništa ne moram, i ja ću otići ako osjetim da mi s tobom nije dobro"
Usne moga muža trebale bi biti česma, iz koje teku riječi poput meda slatke… Glas njegov trebao bi biti umiljat, kad mi priča da poželim da nikada ne prestane…