Razija Čolaković: I rekoh mužu: "Želim da zapamtiš da ja ništa ne moram, i ja ću otići ako osjetim da mi s tobom nije dobro"

.
Usne moga muža trebale bi biti česma, iz koje teku riječi poput meda slatke… Glas njegov trebao bi biti umiljat, kad mi priča da poželim da nikada ne prestane…