Mrzovoljnim korakom je išao na sabah u džamiju. Da mu žena nije bila kao što jeste, taj ne bi džamije vidio očima, osim u ramazanu, petkom kada je džuma i za dva Bajrama. Stara se Zulejha držala dobro, a Reuf ne zna je li to sreća ili nesreća po njeg. Ujutro bi po povratku iz džamije kahvenisao sa Ibrahimom. Mahalom bi se začula škripa vrata, dućani i radnje bi se polahko otvarale, a zvuk čekića svirao zanatsku simfoniju.